Sa jedne strane ograničeno je fudbalskim stadionom, a sa druge vrlo zabavnom buvljom pijacom. U samom parku postoji jedan kao amfiteatar u kome su aktivne celodnevne besplatne kareoke. Drugi delovi parka vrve od izvođača raznih vrsta muzike i plesa. Po travi se spava, sedi, jede, pije. Zaključio sam da je kombinacija bubnjar i klavijaturista nova moda. Vrlo energično su zvučali. U buvljoj pijaci sam našao ohlađeno veliko heineken pivo za jedan ipo evro ako se dobro sećam. Pojeo sam neki turski kao sendvič sa ajvarom i nekim mesom u lepinji. Hteo sam da kupim neke kul majce za deset evra ali nisu imali moj broj.
Kasnije sam se spakovao. Zoltan mi je napravio sendvič sa medom za poneti i obećao da će mi pokazati noćni život u Budimpešti kada sledeći put svratim tamo - jer sam ja tvrdio da ovaj ne postoji.
U autobusu za Amsterdam. U nekom sledećem gradu na stanici, ušao je crnac noseći u ruci neke prospekte ili ko zna šta su. Kada je prolazio nazad obratio mi se na nekom jeziku očigledno mi nudeći da ih proda, na šta sam ja odmahnuo glavom. Kasnije ga je vozač neljubazno uputio da sedne na prazno mesto pored mene, a on je odgovorio "I asked him, but he said no!" Ceo put mi je bilo malo neprijatno jer sam sedeo pored čoveka koji je bio ubeđen da mu nisam dopustio da tu sedne. A osim toga, naravno, bio je i crnac.
