Berlin - Vece Cetvrto i Dan Peti

David: "Chris, this is Jovan..."
Chris:"I'm Chris." (rukujemo se)
David:"..he's from Couch Surfing, I told you about it few weeks ago.."
Chris:"Oooh, from CS? So he'll be like sleeping here, going through my room..? (okrece se ka meni) Well, I do not feel very confortable with you around, I mean I don't know you, you could steal my stuff while I'm sleeping, I'm sure you understand.."

A zatim su Chris i David nastavili da se se svadjaju oko stvari zbog kojih se mrze. Siguran sam da zaista nisam smetao Chrisu. Ali David mu je smetao, i hteo je da ga iznervira i povredi. Svadja se zavrsila tako sto je Chris izjavio "I can see you are pissed up, you are shaking, David", a David zatim uzviknuo "I hate you Chris!" i polio ga belim vinom (koje je za vreme razgovora drzao u casi) po licu.

Chris je iz Britanije, ali je polu-Japanac (sto je "razlog" njegove mrznje prema Kinezima i jos nekim nacijama - bar mi je tako David objasnio). On i David su ranije bili najbolji prijatelji, ali vise se ne podnose i neprestano se svadjaju. David trazi mesto da se odseli. Tim je treci u stanu i drzi se manje vise neutralno u njihovim svadjama. Njega sam upoznao sutra ujutru.

David je vec oko sedam ujutru otisao na fakultet, a Chris nesto kasnije na posao. Tima sam sreo kad sam izlazio iz kupatila, i bio sam pomalo nesiguran posto nisam znao da li mu je David uopste rekao da sam ovde. Tim je jako srdacan lik, lici na onog manje zlocastog od Pipina i Veselog iz ekranizacije Gospodara Prstenova i "preferira starije dame" - kako mi je sutradan objasnio David. Zoltan - Madjar koga sam upoznao na rostilju - preporucio mi je da posetim Teufelsberg, brdo na kome se nekada nalazio radar pod kontrolom vlasti zapadnog Berlina, i pomenuo sam Timu kako nameravam da odem tamo. Uzvratio mi je da i on bas tog dana ide sa nekim Spancima uvece na Teufelsberg da prespavaju tamo, kako ce pre toga praviti veceru kod kuce i kako bi trebalo da popijem casu piva sa njima. Kada smo popricali o jucerasnjem incidentu, Tim mi je rekao "Oh, don't listen to Chris. You are totally welcome here." Moram priznati da su me ove reci nekako izuzetno raznezile i pogodile.

Popodne sam sa Davidom otisao u studentsku menzu kako bih jeo dobru kuvanu hranu za male pare. Upoznao sam neka dva njegova druga sa fakulteta i jeo salatu, veliku pohovanu sniclu, pecen krompir i nekakav sos za otprilike dva evra. Teta na ulazu nije ni pogledala moju studentsku identifikacionu karticu.

Nastavio sam smucanje. Zidari su odvrnuli neki prastari rokenrol. Turcin trubac u parku me je zapitao da li imam cigaretu. Neki pas je hteo da me pojede.

Mapa na kraju knjige "Berlijn" (na holandskom) koju mi je pozajmio Erik (moj prvi domacin) dobro me je sluzila do sada, ali posto je namenjena turistima, ona nije sadrzala informacije o Teufelsbergu. Zoltan mi je rekao samo da se to brdo nalazi blizu Olimpijskog Stadiona, i jos neke stanice cijeg se imena vise ne secam, tako da sam po mapi i orijentaciji prema suncu pokusao da stignem u tacku koja je srediste ove dve stanice. Zaista, zasao sam u sumicu, i iako nisam zaista verovao da sam na pravom putu, setnja je bila stvarno opustajuca. A onda sam u daljini na susednom brdu ugledao nekoliko gigantskih belih kugli na vrhu tornjeva razlicitih visina kako se izticu uprkos nebu. Onako kao u dosijeu iks sto izgledaju te neke gradjevine. Ovo postrojenje je nekada sluzilo Amerima za osmatranje (valjda radarom) neba nad istocnom nemackom. Sada je razruseno i prekriveno grafitima, ali verujem da je formalno ulaz i dalje zabranjen, jer kada se priblizite gradjevinama docekace vas dvostruka ili trostruka zicana ograda sa bodljama na vrhu. Svakih nekoliko desetina metara u zici se vide tragovi rupa koje su uredno zakrpljene, ali naravno postoji i nekoliko funkcionalnih rupa. Kroz jednu od ovih sam ja prosao.

Nema mnogo smisla da detaljno opisujem kako izgleda postrojenje iznutra, s obzirom da ce sve biti mnogo jasnije kada budem mogao da okacim fotografije. Ipak, nije jedina atrakcija ovog mesta postapokalipticna atmosfera razrusenog starog haj-tek postrojenja prekrivenog grafitima. Najzanimljivije je popeti se na najvisi toranj (sto je mnooogo vise od onoga spomenika na kom sam bio neki dan ranije). Kugla na njegovom vrhu je jos uvek citava, i kada se nalazite u njenom centru, u prilici ste da iskusite dezorijentaciju u divnoj akustici koja od svakog vaseg pokreta stvara audio iluziju da je dosao iz neprepoznatljivog pravca. Prvih petnaestak minuta sam bio ubedjen da se neko penje za mnom, toliko mi je trebalo da se potpuno ubedim da su zvukovi koje cujem potekli od mene. I ne, nisam prdeo.

Teufelsberg je definitivno najzanimljivija stvar koju sam posetio godinama unazad. Preporucujem ga svakom, pre nego sto ga sruse ili pretvore u turisticku atrakciju - jer ce u tom slucaju sigurno izgubiti svu draz koju sada ima.