Berlin - Dan Treci

Pojeli smo po dva parceta crnog hleba i holandskog sira.


Erik je morao nesto da radi posto mu je sutradan pocinjao fakultet (on inace studira istoriju), pa sam ja otisao da se malo prosetam pre nego sto se nadjemo kako bismo isli na rostilj. Malo sam hodao okolo po gradu i izracunao da mi iz tog dela grada treba oko 45 minuta do mesta nalazenja. Kada je doslo to vreme jos sam se malo izgubio i najzad stigao sat vremena kasnije od ugovorenog vremena. Ipak to nije bio problem, jer su Srbi upravo zavrsavali sa kupovinom mesa, cumura, povrca itd.


Njih nekoliko je dovezlo jedna kolica puna hrane iz supermarketa. Njih jos nekoliko je dovezlo druga kolica puna pica iz supermarketa. Onda smo sa tim kolicima usli u metro, pa jos jedan metro, pa jedan tramvaj. Izmedju toga smo ih nosili uz i niz stepenice. Inace ovde ljudi u metro i sva ostala prevozna sredstva redovno ulaze sa flasama pica, psima, biciklima i ostalim glupostima. Cak pustaju i invalide u kolicima da se voze.


U metrou sam sa Spancem pricao o Srbiji, Kosovu, Spaniji i Kataloniji. A onda malo o balkanskoj politici 90ih. Rostilju je prisustvovalo jos dvoje iz Spanije, simpaticna Katalonka koja ne zbori engleski, glupi Srbin iz Svajcarske, Austrijanac Johannes, Borut, jos jedan selja Slovenac i jedna fensi Slovenka, zatim njena fensi drugarica Slovakinja, Kinez koga smo zezali tako sto smo ga pitali iz koje je provincije u Kini, procelavi Rumun, Erik-Jan i neki Madjar (Zoltan) koji se ponudio da me hostuje na dva dana. Igrali smo odbojku i dobio sam upalu misica koje sam zaboravio da imam. Zatim smo Katalonka, Erik, Johannes i ja jos malo ostali kod Boruta. Cak sam i telefonom pricao sa njegovom majkom. I to samo zato sto sam Srbin. Kakva cast!